Laser terapija

Laser je jedna od najmlađih metoda koja se danas primenjuje u savremenoj medicini, a uprkos tome toliko prihvaćen da u većini medicinskih grana predstavlja nezamenljivo sredstvo.
Istorijat počinje od 1917god. od Alberta Einsteina i njegove hipoteze o indukovanoj emisiji preko Meymana koji 1960 god. patentira nov izum-laser. Reč “laser” predstavlja skraćenicu “light amplification by stimulated emision of radiation “ što znači pojačanje svetlosti stimulisanom emisijom zračenja.
Oblast života koja nas interesuje je medicina gde je laser nezamenljiv u većini njenih grana kao što su: hirurgija, fizikalna medicina, traumatologija, dermatologija, kozmetika... . Laseri u zdravstvenim ustanovama u žargonu se nazivaju mekim i tvrdim što predstavlja sinonime za lasere niske i visoke snage. Laseri visoke snage svoju primenu su našli u hirurgiji, dok se laseri niske snage prvenstveno koriste u fizikalnoj medicini što je za nas i najinteresantnije.
Snaga lasera, izlazna snaga laserskog zraka, talasna dužina, energija zračenja, fokus laserskog zračenja, ukupna energija laserskog zračenja kao i režim rada (kontinuirani ili impulsni) su parametri koji određuju efekte primene lasera i moraju biti precizni pre nego što se laser primeni u praktičnom radu.

Dejstvo lasera u fizikalnoj terapiji:

Biološke promene do kojih dolazi tokom lasero-terapije posledica su ne samo tretiranog efekta lasera, nego i odgovora ''domaćina'' koji se sastoji u promeni metaboličkih aktivnosti koje traju i do mesec dana.
Laserski snop može da proizvede efekat inhibicije ili stimulacije u lokalnom celularnom području, tako da slabi stimulansi mogu da pobuđuju fiziološku aktivnost, umereni podstiču, jaki zadržavaju a veoma jaki sprečavaju. Veća gustina izaziva destruktivno dejstvo a manja biostimulativno.
Refleksno-terapijskim nadražajem na određene biološke aktivne tačke na koži, pokreću se procesi sinteze različitih biološki aktivnih supstanci koje imaju analgetičko, antiinflamatorno i antiedematozno regulativno dejstvo.
Laseroterapijom stimulišemo rast ćelija vezivnog tkiva, tkiva tetiva, koštanog tkiva, Stimulišu ćelijsku regeneraciju nervnih ćelija.
Stimuliše aktivnost tkiva: promene u sadržaju prostaglandina, povećan sadržaj specifičnih enzima, povećanje produkcije ćelijskih produkata.
Smanjuje sposobnost limfocita da deluje na stimulus antigena. Povećana regeneracija limfnih sudova i vena .
Usporava ili smanjuje stvaranje fibroznog tkiva ( kod opekotina i hiruških rana).
Stimuliše nervnu funkciju-povećava amplitudu akcionog potencijala.